Заслугом Васе Пелагића, тадашњег архримандрита у Бањалуци, који је условио црквени одбор да ако тражи дозволу за изградњу цркве, да тражи и дозволу да саграде и школу. Турска власт је лакше одобравала градњу цркава него школа јер је то значило ширење културе и свјести код Срба.
Прва школа у Друговићима отворена је 1868. године, годину дана иза отварања цркве. Школа је саграђена у црквеној порти, гдје се и данас могу видјети остаци тeмeља и узвишења (на данашњој локацији гдје се сахрањују Савићи). Треба напоменути да је ова школа од школе у Бањалуци млађа само 12 година. Први учитељ је био Прокопије Трифуовић (стари Војвођанин, један од 250 образованих Срба који су побјегли у Крајину 1848. године, у вријеме револуције у Мађарској).
Претпоставља се да се школа звала СРПСКА НАРОДНА ШКОЛА.
Школа је радила до 1875. године када је настала буна у овоме крају, те су је устаници сами запалили.
По окупацији Босне и Херцеговине, од стране Аустроугарске 1878. године, саграђена је црквена кућа у којој је отворен дућан и школа.
Након тридесетак година рада 1913. године школа је затворена због дотрајалости.
Нова школа је саграђена је 1922. године.
У току Другог свјетског рата била је оштећена, али по завршетку 1946. године бива обновљена.
Вријеме градње нове школске зграде је око 1964. године. Велика и квалитетно грађена али са све мање ђака.
Школске године 1973/1974. године школа више није самостална већ због реорганизације школа са подручја Општине Лакташи постаје подручна школа ЈУР Основне школе ”Милан Радман” Чардачани. Каснијом реорганизацијом припадала је школи у  Бошковићима, а онда и Центру за основно образовање ”23. април” Лакташи. Од школске 1983/1984. године, школа у Друговићима је подручна школа ОШ ”Холандија”, Слатина. Број ђака: 1923.године – 96 ђака
1933. године – 139 ђака
1938. године – 155 ђака
1946. године – 262 ђака
….
2008. године – 15 ђака
…..
2014.године- 10 ђака

Географски положај Друговића

Друговићи имају врло повољан географски положај. Налазе се на половини пута између Бањалуке и Прњавора. У долини ријеке Црквене, надморска висина је 145 m а код цркве 200 m. Село је на благим узвишењима без великих брда.
Село граничи са Милосавцима, Милошевцима, Деветином, Кољанима и Хрваћанима.

Становништво

Друговићи према величини припадају средњим насељима, површина му је 1937 ha.
Изграђеност села се процјењује на 81,50 ha односно само 4,2 % села.
Према процјени у селу живи око 1120 становника, просјечна густина насељености 58 ст/кm² а школа има само 10 ђака.

Поријекло имена села

По народном предању, а с обзиром на то да је било досељавања из подручја Далмације, од мјеста Кистање и манастира Драговић, ово село је можда по томе и добило име. У старим списима и свједочанствима школе може се видјети да је село дуго носило назив Драговићи, а тек у скорој прошлости је промјењен у назив Друговићи.