О МЈЕСТУ
За мјесто Слатина одмах се веже синоним бања. Од првих почетака развоја бање, Слатина постаје центар овога краја.
Измећу два рата, када су формиране сеоске општине, Слатина је сједиште општине која се састојала од 11 села.
Након II свјетског рата доживљава стагнацију. Њен “повратак у будућност“ почиње 1980. године када је СО Лакташи одлучила да овдје оснује Радну организацију „Слатекс“, којa је данас прекрасно здање Геронтолoшког центра „Слатекс“.
Данас је Бања “Слатина” дио здравствене установе „Др Мирослав Зотовић“ .
Истина, након дугог периода стагнације, успјела је да искористи своје потенцијале и предности и биљежи константан број запослених.
НАЗИВ МЈЕСТА
,, …Слатина је добила име по неком рудокопу, из којег се вадило злато; па се најприје звала „Златин“, а отуд постаде доцније Слатина“. С обзиром на геолошка и друга испитивања овог краја није доказано да је у овом крају било злата.
По тумачењу Вука Караџића „Слатина је мјесто гдје извире или пишти вода слана или накисела, те долази стока да лиже па по томе се села зову“.
Уосталом, ту тезу поткрепљују и идентични топоними у Србији, Бугарској, Словенији, Хрватској, Румунији, Македонији и Словачкој.
СЛАТИНА КРОЗ ИСТОРИЈУ
Слатина се налази дванаест километара јужно од центра Лакташа, на 206 m надморске висине. Основна обиљежја мјеста су чист ваздух, издашни извори термоминералне воде који достижу температуру и до 42º C и извори питке минералне воде, познати под именом „Кисељаци“. Слатина је једно издвојено, индустријом незагађено, мирно излетиште и туристичко мјесто са дугом традицијом бањског и излетничког туризма. Само мјесто има топоним Илиџа, што је турска ријеч за бању и термални извор.
Мада народна етимологија каже да име Слатине потиче од рудокопа у коме се вадило злато и да се мјесто првобитно звало Златина, вјероватније је да је насеље добило име по термалном извору.
На ширем подручју Слатине насељавали су се и живјели људи још од најстаријих времена, од Старијег каменог доба.
Нажалост, докази о животу на просторима слатинског краја су још увијек малобројни и неоткривени, али и поред тога постојећи документациони материјал дозвољава да се закључи како је бржи развитак овог подручја текао упоредо са развитком бање, нарочито у другој половини XIX и првој половини XX вијека.
Римски период, односно први вијекови нове ере, изузев што се поуздано претпоставља да је у то вријеме кориштена топла минерална вода, није оставио крупније трагове, сем да је овим крајевима пролазила траса римског пута, десном страном Врбаса.
Послије доласка Словена, овај крај је био у саставу покрајине Панонија, касније Жупе Врбас, а затим Жупе Врбања.
У периоду Раног средњег вијека и уздизања средњевјековне босанске државе шире подручје Слатине је било насељено, чак насељеније од многих других крајева.
Од материјалних доказа из овог времена најзначајнији је свакако, надгробна плоча, пронађена тридесетих година деветнаестог вијека у близини Цркве брвнаре у Малом Блашку.
Ова плоча је прворазредни споменик словенске глагољичке писмености и припада периоду четрнаестог и петнаестог вијека.
О насељености ових крајева у том времену говоре и стећци на Осоју, Малом Блашку, на гробљу код Цркве брвнаре и у Јаружанима те на црновршком подножју.
Доласком Турака у наше крајеве, а под утицајем исламских обичаја, почињу се градити хамами и искориштавати термалне воде.
Исламски обичаји су утицали и на хришћане да почну све више користити термалне воде. Искориштавање термалних вода Илиџе-Слатина, почиње пред крај турске владавине у нашим крајевима, дакле, крајем XIX вијека.
У периоду турске владавине слатински крај је припадао Кобашком кадилуку, а затим улази у састав Бањалучке капетаније.
Турски беговат је, исто тако, сељацима бесправно одузимао земљу.
Аустроугарска окупација слатински крај је затекла као изузетно неразвијен.
Послије нове административно-територијалне подјеле власти, слатински крај улази у састав бањалучког котара.
Укидањем кметовских односа, живот сељака се није битно измијенио.
И даље су имали бројне намете као и прије. Повећан је и умножен државни порез за издржавање великог административног апарата окупаторске власти.
Живот овдашњих људи, условљен новим капиталистичким односима, почео се у позитивном смислу мијењати тек почетком двадесетог вијека.
Послије ослобођења од аустроугарске власти, живот почиње да напредује, споро, али видно.
У вријеме Врбаске бановине Слатина добија статус општине у оквиру бањалучког среза.
Послије земљотреса 1969. године долази до нових, урбано градитељских активности. Тако настају стамбено- пословни објекат у центру насеља, амбуланта и ресторан у парку.
Оснивањем РО ”Слатекс”, почиње интензивнија привредна изградња, са смишљеним и планским активностима овог подручја.
Осим бање, која даје главни печат мјесту, Слатина је интересантна и као излетничко-туристичка дестинација.
Једна од занимљивости овог краја је и постојање великих камених кугли чије се поријекло не зна.
Камене кугле пронађене су широм планете Земље, која је и сама налик овећој лопти. Има их различитих величина, а оне највеће досежу и до неколико метара у промјеру и теже по више тона.
Највећа камена кугла у БиХ налази се управо у Слатини, у шумарку недалеко од центра насеља. Процјењује се да тежи око 10 тона и пречника је око 2 метра. Кугла је откривена прије неколико година и привлачи све већи број знатижељника. До половине је укопана у поточић који у току љета остане без воде, а на њеној површини видљива су удубљења по средишњем дијелу. Интересантно је да још увијек није утврђен њен настанак и порјекло, за шта постоје бројне невјероватне теорије и вјеровања.
До кугле се долази утабаним и обиљеженим шумским путићем, кроз лијеп природни шумски амбијент, те је честа дестинација рекреативаца, шетача као и посјетилаца Слатине.
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
Сјевероисточно на дванаестом километру од Бањалуке налази се Слатина. Заједно са селима Ћетојевићи, Јаружани, Кадињани, Мало и Велико Блашко и Шушњари (дио) чине села слатинског краја.
Ово подручије припада ниским планинама сјеверне или перипанонске Босне, који имају заобљене врхове и широке и благе косе, испресијецани бројним увалама и увалицама.
Сливно подручје овог краја представља рјечица Слатинка у ког се улијевају Ерцеговачка ријека – Кленовац, Слатински поток, Вукешница, Кукавица, а ова у Турјаницу која се улива у Врбас.
Надморска висина овог краја је 220м код саме бање Слатина. Највиша кота је Бандера 545м ( Црни врх).
Клима је панонска, умјереноконтиненталног типа са слабим вјетровима који дувају са свих страна.
Површина Слатине је 1960 ha. Припада насељима средње величине а изграђеност мјеста процјењује се на 119 ha, односно само 9%.
Слатина припада типу отворених насеља, са широким улицама, мала густина градње, куће ограђене ниским оградама….
СТАНОВНИШТВО
Процјена броја становника за мјесну заједницу Слатина за 2013. годину је: Слатина-1420 становника, Мало Блашко-696 становника; Мјесна заједница Јаружани: Ћетијевићи-209 ст, Јаружани-480ст, Кадињани-481ст. Укупно становика слатинског краја: 3286 становника.
Просјечна густина насељености: Ћетојевићи 33 ст/км², Јаружани 35 ст/км², Кадињани 64 ст/км², Слатина 72 ст/км², Мало Блашко 100 ст/км², Велико Блашко 125 ст/км².
БОГАТСТВО СЛАТИНЕ
• Плоча од лапора са текстом исписаним на глагољици пронађена код старе цркве у Малом Блашку потиче из предтурског времена
• Црква брвнара у Малом Блашку
• Камена кугла
• Бања Слатина
• Секвоје у центру Слатине
• Црква “Свети Петар и Павле”
• Кисељак
• Врело термоминералне воде
• ЈУ ОШ „ Холандија“
• Борик
• Прекрасна природа
• Јагоде
• Вино
Овдје можете погледати кратки филм о Слатини, који су снимили наши ученици Лука Бабић и Огњен Будиша уз помоћ наставника Горана Баштинца који је урадио музику за филм.