ПРАВИЛНИК
О ОЦЈЕЊИВАЊУ УЧЕНИКА

На основу члана 24, став 10 Статута ЈУ ОШ „Холандија“, Слатина, а у вези са члановима од 75 до 86 Закона о основном  васпитању и образовању Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број: 81/22), Правилником о оцјењивању ученика у основној школи („Службени гласник Републике Српске“, број: 44/2012) и Упуством о праћењу, вредновању и оцјењивању ученика приликом извођења наставе на даљину („Службени гласник Републике Српске“, број: 39/2020), Школски одбор ЈУ Основне школе “Холандија”, Слатина на сједници одржаној дана 16. 04. 2024.  године  д о н о с и:

ПРАВИЛНИК О ОЦЈЕЊИВАЊУ УЧЕНИКА

I  ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим правилником утврђује се начин и поступак вредновања, праћења, провјеравања и оцјењивања знања, успјеха и образовних исхода учења из наставних предмета и владања ученика, услови и поступак бржег напредовања ученика и друга питања од значаја за оцјењивање и вредновање ученика у основној школи (у даљем текскту: школа) и то:

• оцјењивање приликом редовног  извођене наставе и
• оцјењивање прикилом извођене наставе на даљину

Члан 2.

(1) Вредновање знања ученика, у смислу овог правилника, подразумијева систематско прикупљање података у процесу учења и постигнутом нивоу компетенција ученика из:

а) знања,

б) вјештина,

в) способности,

г) самосталности и одговорности према раду,

д) постављених задатака и

ђ) васпитних вриједности.

(2) Начин, поступак и елементе вредновања ученика са сметњама у психофизичком развоју, који савладавају индивидуално прилагођене програме, наставници треба да прилагоде њиховим могућностима, примјерено сметњи коју ученик има.

(3) Под праћењем, у смислу овог правилника, подразумијева се:

 а) континуирано уочавање и биљежење запажања о:

            1) развоју интереса, мотивације и способности ученика,

            2) знања и постигнућа у усвајању садржаја наставног предмета,

            3) односу према раду, постављеним задацима и васпитним вриједностима  и

            4) постигнутом нивоу компетенција и исхода дефинисаних наставним планом и програмом.

(4) Провјеравање знања ученика, у смислу овог правилника, подразумијева процјену нивоа знања и постигнућа у наставним предметима или подручју, као и у свим областима рада у Школи током школске године.

(5) Оцјењивање ученика је континуирани поступак којим наставник, на основу ширег и комплексног познавања ученика, оцјењује квалитативну и квантитативну страну његовог рада и залагања, према утврђеним прописима, односно, прати васпитно-образовни рад и развој ученика и процјењује васпитно-образовни ниво и напредовање ученика.   

(6) Наставник  може да води евиденцију о сваком ученику у посебној свесци или роковнику да би олакшао реализацију активности наведених у  ставу 1, 3. и 4. овог члана.

II ОЦЈЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

IIa)    ОЦЈЕЊИВАЊЕ ПРИЛИКОМ РЕДОВНОГ ИЗВОЂЕЊА НАСТАВЕ

Члан 3.

Оцјењивање је саставни дио процеса наставе и учења којим се објезбеђује стално праћење остваривања прописаних циљева, исхода и постигнућа ученика, те ангажовање ученика у току васпитно-образовног процеса.

Оцјењивање је:

а) придавање бројчане или описне вриједности резултатима континуираног праћења и      провјеравања знања и учениковог рада у току савладавања наставног програма,

б) саставни дио процеса наставе којим се обезбјеђује стално праћење остваривања постављених циљева, исхода ученика у току савладавања наставног програма и

в) континуирана педагошка активност којом се исказује однос према учењу и знању, подстиче мотивацију за учење и ученика оспособљава за објективну процјену сопствених постигнућа и постигнућа других ученика и развија систем вриједности.

Члан 4.

(1) Оцјена је, у смислу овог правилника, нумеричко и/или описно изражавање мјере ученичких знања и постигнућа у раду, учењу и савладавању садржаја наставног плана и програма, као и владању.

(2) Оцјена треба да буде објективна и да представља поуздану мјеру напредовања и развоја ученика и ефикасност у оставривању прописаних циљева, исхода, као и да буде подстицај за развој ученика.

(3) Описном оцјеном изражава се:

а) оствареност циљева, исхода учења у току савладавања наставног програма,

б) ангажовање ученика у настави,

в) напредовање у односу на претходни период,

г) препорука за даље напредовање  ученика и

д) владање ученика.

(4) Описне оцјене су:

       а) изузетно успјешан,

       б) успјешан и

       в) учествује.

(5) Критеријуми за описно оцјењивање у првом разреду

ОЦЈЕНА	КРИТЕРИЈУМИ
Изузетно успјешан	Ученик који је усвојио више од 90% очекиваних исхода обавезних и селективних садржаја из предметних подручја: Моја околина; Говор, изражавање, стварање; Ритмика, спорт, музика.
Успјешан	Ученик који је  усвојио већину очекиваних исхода само из обавезних садржаја из предметних подручја: Моја околина; Говор, изражавање, стварање; Ритмика, спорт, музика
Учествује	Ученик који је учествовао у свим активностима, али није усвојио већину очекиваних исхода обавезних садржаја из предметних подручја: Моја околина; Говор, изражавање, стварање; Ритмика, спорт, музика.

(6) Постигнућа ученика са сметњама у развоју вреднује се описно  или бројчано, у складу са програмом по којем се школује.

Одлуку о начину вредновања доноси наставничко вијеће.

Постигнуће ученика које  се оцјењује описно вреднује се оцјеном:

• истиче се,
• добар и
• учествује.

Оцјене треба да буду образложене.

Општи успјех постигнућа ученика из овог члана констатује се ријечју, „завршио“.

Члан 5.

Бројчаном оцјеном изражава се: степен остварености циљева, исхода учења у току савладавања садржаја наставног плана и програма, ангажовање ученика у настави, те владање ученика.

Бројчане оцјене су:

         а) одличан (5),

         б) врло добар (4),

         в) добар (3),

         г) довољан (2) и

         д) недовољан (1).

Оцјена недовољан (1) није пролазна.

Критеријуми за бројчано оцјењивање ученика су:

ОЦЈЕНА	КРИТЕРИЈУМИ
Одличан (5)	Ученик који остварује веома значајан напредак у савладавању наставног програма и у достизању захтјева који су утврђени очекиваним исходима прописаних наставним планом и програмом, односно захтјева који су одређени индивидуалним образовним планом, уз веома висок степен ангажовања.
Врло добар (4)	Ученик који остварује  значајан напредак у савладавању наставног програма и у достизању захтјева који су утврђени очекиваним исходима прописаних наставним планом и програмом, односно захтјева који су одређени индивидуалним образовним планом, уз веома висок степен ангажовања.
Добар  (3)	Ученик који остварује напредак у савладавању наставног програма и у достизању захтјева који су утврђени очекиваним исходима прописаних наставним планом и програмом, односно захтјева који су одређени индивидуалним образовним планом, уз помоћ наставника и ангажовање ученика.
Довољан  (2)	Ученик који остварује минималан напредак у савладавању наставног   програма и у достизању захтјева који су утврђени у већем дијелу очекиваних исходима прописаних наставним планом и програмом, односно захтјева који су одређени индивидуалним образовним планом, уз помоћ наставника и ангажовање ученика.
Недовољан  (1)	Ученик који ни уз значајну помоћ наставника не остварује минималан напредак  у савладавању наставног програма и у достизању захтјева који су утврђени очекиваним исходима прописаних наставним планом и програмом.

Члан 6.

Приликом оцјењивања степена остварености циљева и исхода у току савладавања садржаја наставног плана и програма процјењује се:

            а) вјештина изражавања и саопштавања,

            б) разумијевање,

            в) примјена и вредновање научених поступака и процедура,

            г) рад са подацима и рад на различитим врстама текстова,

            д) умјетничко изражавање,

            ђ) вјештине,

            е) руковање прибором, алатом и технологијама и извођење радних задатака и

            ж) друго у складу са очекиваним исходима прописаним наставним програмом.

Ангажовање ученика подразумијева:

            а) одговорност према раду,

            б) одговорност према постављеним задацима,

            в) активно учествовање у настави,

            г) сарадња са другима  и

            д) исказано интересовање и мотивација.

Члан 7.

• Ученик се оцјењује из свих наставних предмета и владања.
• Ученике оцјењују наставници који реализују наставу, а закључне оцјене на крају полугодишта ученицима од другог до деветог разреда утврђују Одјељењска вијећа на приједлог наставника који реализују наставу, те Наставничко вијеће одлуком потврђује предложене закључне оцјене.
• У случају проглашења ванредне ситуације или у случају проглашења ванредног стања и у другим оправданим случајевима када пријети опасност изазвана елементарном непогодом или другом несрећом због којих није могуће организовати несметан рад у просторијама школе, оцјена се може закључити на основу праћења, вредновања и оцјењивања ученика приликом реализације наставе на даљину.
• Оцјену из владања на крају првог и другог полугодишта утврђује Одјељењско вијеће на приједлог одјељењског старјешине и одјељењске заједнице.

  (2) Оцјењивање ученика је јавно.

  (3) У току полугодишта ученик мора бити оцијењен из сваког наставног предмета најмање три пута.

  (4) Закључне оцјене на крају првог и другог полугодишта ученицима од другог до деветог разреда утврђују  одјељењска вијећа на приједлог наставника који изводи наставу.

  (5) Уколико наставу из одређеног наставног предмета реализује неверификовани наставник, прије утврђивања закључне оцјене, школа је дужна да обезбиједи потврду и провјеру оцјена тог наставника.

  (6) Потврду и провјеру оцјена из става  (5) овог члана врши верификовани наставник, те о томе доставља писмени извјештај одјељењском вијећу.

  (7) У случају да у жшколи нема верификованог наставника, потврду и провјеру оцјена извршиће наставничко вијеће.

Члан 8.

 (1) Приликом оцјењивања из наставних предмета који захтијевају посебне способности ученика, као што су:

            а) физичко васпитање,

            б) музичка и

            в) ликовна култура,

треба имати у виду ученикове способности, степен спретности и умјешности.

(2) Уколико ученик нема развијене посебне способности, приликом оцјењивања из наставних предмета из става 1. овог члана узима се у обзир индивидуално напредовање у односу на сопствена претходна знања  и постигнућа, могућности и ангажовање ученика у наставном процесу.

(3) Приликом оцјењивања ученика са сметњама у психофизичком развоју, у највећој могућој мјери треба  уважавати њихово активно учешће у настави и ваннаставним активностима која су предвиђена наставним планом и програмом за одређену врсту сметњи.

(4) Наставник треба да ослободи ученика појединих садржаја наставе физичког васпитања због тјелесног недостатка или болести, привремено или за одређену школску годину, о чему доноси одлуку на основу приједлога надлежне здравствене установе.

 (5) Ученик који је због тјелесног  недостатака или болести  ослобођен појединих облика физичког васпитања, не може због тога бити неоцијењен, нити добити негативну оцјену, већ се оцјењује из садржаја физичког васпитања које може обављати.

Члан 9.

(1) Ученици  првог разреда оцјењују се описно из предметних подручја.

(2) Општи успјех ученика првог разреда на крају првог и другог полугодишта констатује се ријечју “завршио”.

Члан 10.

 (1) Ученици од другог до деветог разреда  оцјењују се бројчано, а општи успјех из свих наставних предмета на крају првог и другог полугодишта изражава се описно и бројчано.

 (2) Оцјена је јавна и саопштава се ученику одмах, уз образложење.

 (3) Оцјена се уписује на часу, у одјељењску књигу, са датумом провјере и без додатних знакова.

Члан 11.

(1) Провјера знања и постигнућа ученика обавља се на сваком часу.

(2) Ученик се у складу  са  планом и програмом  наставног предмета  оцјењује на основу:

            а) усмене провјере знања и постигнућа,

            б) писмене провјере знања и постигнућа и

            в) практичног рада.

(3) Ученик се оцјењује и на основу активности и његових резултата рада, а нарочито из:

            а) излагања и представљања:

               1) изложбе радова,

               2) резултата истраживања,

               3) модела,

               4) цртежа,

               5) постера,

               6) дизајнерских рјешења;

            б) учешћа у дебати и дискусији;

            в) писања есеја;

            г) домаћих задатака;

            д) учешћа у различитим облицима групног рада и

            ђ) рада на пројектима у складу са програмом наставног предмета.  

 (4) Знање и постигнуће ученика из практичног рада, огледа, лабораторијске и друге вјежбе, умјетничког наступа и спортске активности оцјењује се на основу примјене учениковог знања, самосталности, показаних вјештина у коришћењу материјала, алата, инструмената и других помагала у извођењу задатака, као и примјене мјере заштите и безбједности према себи, другима и околини, у складу са програмом наставног предмета.

 (5) Ученику који има изражене сметње у гласовно-говорној комуникацији може се омогућити провјеравање  знања писменим путем.

(6) Ученик који има изражене тешкоће у  писаној комуникацији може се омогућити  провјера у усменом облику.

Члан 12.

(1) Писмена провјера знања и постигнућа у трајању до 15 минута  обавља се без најаве.

(2) Распоред  писмених провјера знања и постигнућа дужих од 15 минута уписује се  у одјељењску књигу и објављује се за свако одјељење на огласној табли школе.

(3) Распоред из става 2. овог члана може  да се планира највише једна провјера у дану, а три у наставној седмици.

(4)  Распоред из става 2. овог члана  и промјене распореда утврђује директор школе на приједлог одјељенског вијећа.

Члан 13.

 (1) Под писменим провјерама знања и постигнућа ученика  подразумијевају  се сви писани  облици провјере постигнутог нивоа компетенција ученика који  резултирају  оцјеном ученичког писменог рада  (у даљем тексту: писмена провјера).

(2) Наставник је дужан да обавијести ученике о наставним садржајима који ће се писменим путем провјеравати,  према распореду из члана 12. став 2. овог правилника, најкасније пет дана прије провјере.

(3) Исправљене и оцијењене писмене радове ученика наставник обавезно даје ученицима на увид.

(4) Уколико родитељ или старатељ  жели, има право да у присуству предметног наставника у школи изврши увид у учеников писмени рад  из става 3. овог члана.

(5) Оцјена из писмене  провјере уписује се у одјељенску књигу у року од осам дана од дана провјере.

(6) Ако након писане провјере више од 60% ученика једног одјељења добије негативну оцјену, оцјене се не уписују  у одјељењску књигу, а писмена провјера се поништава и понавља.

(7) Након поништавања писмене провјере из става 6. овог члана, а прије организовања поновне писмене провјере, наставник је дужан да одржи допунску наставу.

(8) Оцјене добијене на поновљеној писменој провјери уписује се у одјељењску књигу у року од осам дана од дана поновљене писмене провјере.

(9) Поновљена писмена провјера не улази у број провјера из члана 12. став 4. овог правилника.

Члан 14.

 (1) Под усменом провјером знања и постигнућа подразумијевају се сви усмени облици провјере постигнутог нивоа комуникације ученика, чији је крајњи резултат оцјена.

(2) Усмена провјера спроводи се континуирано, током наставне године, по правилу, послије обрађених и увјежбаних наставних садржаја.

(3) Усмена провјера и оцјењивање ученика може се спроводити на сваком наставном часу и, по правилу, не смије трајати дуже од десет минута по ученику.

(4) У дану када пише писмену провјеру знања, ученик може бити усмено провјерен само из једног наставног предмета, односно из два предмета,  ако тај дан нема писмену провјеру.

Члан 15.

(1) Ученик не може бити оцијењен из усмене или писмене провјере на часу на којем из било којег разлога не присуствује.

(2) Ученик не може бити оцијењен  негативном оцјеном за наставну јединицу коју наставник обрађује на текућем часу.

(3) Наставник  не може ученику умањити оцјену из наставног предмета због односа према ваннаставним активностима или непримјерног понашања у школи.

Члан 16.

 (1) Закључна оцјена  утврђује се на крају првог полугодишта  и на крају другог полугодишта из свих наставних предмета.

(2) Закључна оцјена  из наставних предмета је:

            а) одличан (5) –  ако  је аритметичка средина оцјена  од 4,50 до 5,00,

            б) врло добар  (4) –  ако  је аритметичка средина оцјена  од 3,50 до 4,49,

            в) добар  (3) –  ако  је аритметичка средина оцјена  од 2,50 до 3,49,

            г) довољан  (2) –  ако  је аритметичка средина оцјена  од 1,50 до 2,49,

            д) недовољан (1) –  ако  је аритметичка средина оцјена  од 1,00 до 1,49.

(3) Закључна оцјена на крају првог полугодишта изводи се на  основу аритметичке средине свих добијених оцјена у току полугодишта.

(4) Закључна оцјена на крају другог полугодишта изводи се на основу аритметичке средине свих оцјена добијених у другом полугодишту и закључне оцјене на крају првог полугодишта.

(5) Оцјена недовољан (1) није пролазна.

(6) Наставник не може предложити, а одјељењско вијеће утврдити закључну оцјену  недовољан (1)  ученику којем није омогућено похађање допунске наставе.

Члан 17.

(1) Ако предметни наставник предложи закључну оцјену  која је супротна  одредбама овог правилника, одјељењско вијеће ће,  у складу са овим правилником,  натполовичном већином гласова од укупног броја чланова одјељењског вијећа утврдити нову закључну оцјену.

(2) Утврђена закључна оцјена мора се образложити и констатовати у записнику одјељењског вијећа.

(3) Закључна оцјена утврђена на овакав начин  је коначна и уписује се у одјељењску књигу, као и друге оцјене.

 (4) Одјељењско вијеће може, у изузетним случајевима, донијети одлуку да повиси позитивну закључну оцјену ученику из једног наставног предмета на сљедећу бројчану оцјену, уколико сматра да та оцјена утиче на побољшање општег успјеха  ученика и под условом  да је закључивање оцјена у редовној настави из осталих предмета  спроведено у складу са овим правилником.

Члан 18.

(1) Закључна оцјена се, по завршетку разреда, из одјељењске књиге уноси у матичну књигу ученика.

(2) Када је закључна оцјена погрешно уписана у одјељенској  књизи, прецрта се и упише исправна оцјена водоотпорним  мастилом уз парафирање одјељењског старјешине и овјером печатом школе.

(3) Исправка погрешно уписане оцјене у матичној књизи врши се на исти начин као у ставу 2. овог члана, и овјеравање печатом  школе врши директор.

Члан 19.

 (1) Општи успјех ученика утврђује се на крају првог  полугодишта и на крају другог полугодишта на основу просјека закључених пролазних оцјена из свих наставних предмета.

(2) Општи успјех је:

а) одличан  (5),

б) врло добар (4),

в) добар (3),

г)  довољан (2) и

д) недовољан (1).

 (3) Ученик је постигао општи успјех:

а) одличан (5)                  – ако има средњу оцјену најмање 4,50,

б) врло добар (4)            – ако има средњу оцјену од 3,50  до 4,49,

в) добар (3)                     – ако има средњу оцјену од 2,50  до 3,49,

г) довољан (2)                 – ако има средњу оцјену од 2,00  до 2,49.

  (4) Оцјена из владања не утиче на општи успјех ученика.

  (5) Ученик који је на крају првог полугодишта  остао неоцијењен из једног или више предмета због одсуствовања са наставе, не утврђује се општи успјех и консатује се да је ученик неоцијењен на крају првог полугодишта.

(6) Ученик из става 5. овог члана у току другог полугодишта, поред  обавезне најмање три, односно двије оцјене, мора имати и најмање  једну оцјену из наставног садржаја који  су обрађивани у првом полугодишту.

(7) Ученику   који није испунио услове предвиђене ставом 6. овог  члана  не може се утврдити  закључна оцјена на крају другог полугодишта, већ се ученик упућује на полагање разредног испита.

(8) Ученик којем је у првом полугодишту закључена оцјена из одређеног наставног предмета, а који је у другом полугодишту остао неоцјењен из истог предмета, упућује се на полагање разредног испита.

Члан 20.

(1) Ученик прелази у наредни разред уколико  на крају другог полугодишта:

   а) има закључене пролазне оцјене из свих наставних предмета,

   б) положи поправни испит и

   в) положи разредни испит.

(2) Ученик се упућује на полагање поправног испита уколико на крају другог полугодишта:

   а) из једног или два наставна предмета има закључену оцјену недовољан,

   б) на разредном испиту добије оцјену недовољан из једног или два наставна предмета.

(3) Ученик се упућује на понављање разреда  уколико на крају другог полугодишта:

            а) има закључену оцјену недовољан из више од два наставна предмета,

            б) не положи поправни или разредни испит и

            в) не приступи полагању поправног или разредног испита.

Члан 21.

(1) Поправни испит организује се након обављене петодневне припремне наставе у трајању од по десет часова по наставном предмету из којег је ученик упућен на поправни испит.

(2) Припремну наставу за поправни испит реализује наставник верификован за извођење наставе предмета из којег је ученик упућен на поправни испит.

(3) Ученик деветог разреда поправни испит полаже у јунском року, а ученици од четвртог до осмог разреда поправни испит полажу у августу.

(4) Ученици од првог до трећег разреда не могу бити упућени на поправни испит.

(5) Ученик не може у истом дану полагати и усмени и писмени дио испита из наставног предмета из којег је упућен на поправни испит.

(6) За писмени дио поправног испита комисија треба понудити три теме или три групе питања од којих ученик бира једну тему или групу питања.

(7) На усменом дијелу испита комисија треба да има најмање три групе припремљених питања више него што има ученика који приступају полагању поправног испита.

(8) Коначна оцјена изводи се на основу просјечне оцјене добијене на усменом и писменом дијелу испита.

(9) Предсједник комисије дужан је да ученику одмах након усмене провјере знања саопшти коначну оцјену из наставног предмета за који је полагао испит.

Члан 22.

(1) Разредни испит полаже  ученик  који из оправданих разлога није похађао наставу више од трећине годишњег броја часова предвиђених наставним планом и програмом, а оцјењивањем се утврди да није савладао програмом  предвиђен садржај, као и ученик који није оцијењен из једног или више предмета.

 (2) Ученик који на разредном  испиту добије недовољну оцјену из једног или два наставна предмета, полаже поправни испит.

 (3) Ученик који не приступи полагању разредног испита упућује се на понављање разреда из којег је требало  да полаже  разредни испит.

Члан 23.

(1) Ученик може да полаже разредни испит из страног језика који није изучавао у школи.

(2) Испит се полаже по наставном плану и програму за одређени разред.

(3) Ученику који пређе у школу у којој се као други страни језик изучава језик који он није изучавао у школи из које прелази школа може:

а) уз сагласност Министарства просвјете и културе омогућити изучавање језика који је ученик изучавао од шестог разреда и

б) омогућити полагање разредног испита за оне разреде у којим ученик није изучавао страни језик.

Члан 24.

(1) Директор школе именује комисију од најмање три члана пред којом се полаже поправни испит, разредни испит и испит из страног језика.

(2) Комисија треба имати најмање два верификована наставника за наставни предмет који се полаже и стручног сарадника школе.

(3) Уколико школа није у могућности да обезбједи два верификована наставника у складу са ставом 2. овог члана, за чланове комисије може бити именован наставник сродне групе предмета.

(4) Директор школе доноси одлуку о терминима полагања поправног испита, разредног испита и испита из страног језика.

IIб)    ОЦЈЕЊИВАЊЕ ПРИЛИКОМ  ИЗВОЂЕЊА НАСТАВЕ НА ДАЉИНУ

Члан 25.

• Овим правилником прописује се начин праћења, вредновања и оцјењивања ученика у основној школи приликом извођења наставе на даљину у случају проглашења ванредне ситуације за Републику Српску или дио територије Републике Српске или у случају проглашења ванредног стања за  Републику Српску или дио Републике Српске или у другим оправданим ситуацијама.
• Организовање наставе на даљину осигурава континуитет васпитно-образовног рада с циљем да ученик у основној школи (у даљем тексту: ученик) овлада кључним исходима учења дефинисаним наставним планом и програмом, те с циљем да му се омогући преназак у наредни разред и на виши ниво образовања.
• Ученик прати наставу на даљину примјеном различитих средстава електронске комуникације, односно путем различитих платформи које подржавају виртуелно окружење за учење, у зависности од капацитета и могућности којим Школа и ученици располажу.
• Приступ праћењу, вредновању и оцјењивању ученика приликом извођења наставе на даљину је такав да се фокус за оцјењивање помјера на учење учења.
• Приликом формативног оцјењивања, коме је сврха побољшање процеса учења и постигнућа, акценат је на процесу и напретку учења, а не само на продукту учења, као и на квалитетној повратној информацији ученика о остварењу васпитно-образовних исхода и о томе да унаприједе своје учење.
• Формативно оцјењивање подразумјева наглашену интерактивност ученика и наставника приликом ког се фокус са наставника као испитивача преусмјерава на ученика који преузима већу улогу и одговорност за учење, којим наставник води и олакшава процес учења пружајући подршку за ученичку самопроцјену.
• Организовање наставе на даљину подразумјева одређене специфичности које се односе на:
• начин припремања за рад,
• дефинисање задатака и инструкција за ученика,
• давање повратне информације ученику,
• праћење, вредновање и оцјењивање ученичких постигнућа током наставе на даљину и
• начин вођења евиденције о реализацији наставе, документовања и евидентирања рада и напредовања ученика.
• Припремање наставе на даљину може укључивати праћење емитовања часова на сервисима телевизије, ако се организују, употребу дигиталних алата за прављење уптника и квизова помоћу којих се креирају кратке тест форме са задатцима вишеструког избора и кратког одговора, употребу Mikrosoft Office 365 и Google алата за едукацију, Веб-сајта Школе, блогова Школе, електронске поште, друштвених мрежа и средстава за размјену порука, те употребу платформи и програма Министарства просвјете и културе.
• Наставник треба да:
• активно прати рад ученика,
• подстиче његову активност и сарадњу,
• биљежи активности,
• осмисли и дефинише методе, начине и задатке који највише одговарају ученику и законитостима предмета који предаје.
• На основу добијених задатака које ученик ради и доставља наставнику врши се праћење, вредновање и оцјењивање ученика, односно праћење васпитно-образовног рада и развоја ученика и процјењује васпитно-обазовни ниво и напредовање ученика.
• Праћење, вредновање и оцјењивање ученика може се вршити путем провјере знања у писаној и усменој форми, на начин и у обиму у којем је то могуће приликом извођења наставе на даљину.
• Провјера знања у писаној форми из тачке 11. овог правилника, која се односе на елемнетарна знања и кључне исходе предмета за сваки разред, може се вршити путем:
• низом задатака објективног типа,
• одабране теме за рад,
• есеја,
• виртуелног групног рада,
• презентације,
• истраживачких задатака и
• других начина провјере знања у писаној форми које осмисли наставник у складу са могућностима и условима рада и предметом који предаје.
• Наставник може ученику просљеђивати тестове и контролне задатке путем електронске поште, дигиталних платформи за учење на даљину или употребом других сервиса за размјену порука, а урађене радове ученик може на исти начин враћати наставнику да их прегледа и евентуално оцјени
• За ученика који није у могућности да учествује у интерактивној, електронској комуникацији школа треба да обезбеди штампане материјале.
• Водећи рачуна о дневном оптерећењу ученика, наставник доставља ученику врсту провјере знања у писаној форми из тачке 12. овог члана у договорено вријеме, на договорени начин и са дефинисаним условима рада, који се односи на:
• вријеме рада,
• самосталност у раду ученика,
• начин и вријеме достављања урађеног.
• За поједине наставне предмете може се организовати и испитивање путем онлајн процеса, с тим да је за овакво испитивање неопходно претходно обезбједити интернет везу и неопходне дигиталне алате како би ученик приступио дигитално обликованим тестовима за провјеру знања, њиховом рјешавању и касније предаји задатака.
• Приликом провјере знања у писаној форми наставник може употребљавати и најједноставније технике којим доставља ученику задатке, даје упутство за рјешавање у задатом времену и да се урађени задатци врате наставнику.
• За предмет ликовна култура, музичка култура, физичко васпитање и вјеронаука наставник задаје задатке у усменој или писменој форми које ће вредновати, водећи рачуна о оптерећењу ученика и уважавајући услове и могућности у којима ученик живи и ради.
• Усменом провјером знања вреднују се сложенији облици когнитивних процеса као што су анализа, синтеза и примјена стеченог знања у свакодневном животу, провјерава се  стечени ниво компетенција ученика  и исходи дефинисаних наставним програмом, и то само у ситуацијама када наставник процјени неопходним и за ученика корисним, адносно ако процјени да ће ученик без могућности усменог одговарања бити оштећен.
• Поштујући узраст, развојне карактеристике ученика, њихово специфичности, у случају ученика са сметњама у развоју и програму по коме се ученик школује, наставник врши избор и обликује провјеру знања, притом водећи рачуна шта се вреднује, на који начин се вреднује и уз употребу којих мултимедијалних садржаја.
• За остварене интеракције наставник може да користи разне методе – од писмених радова до разговора, опсервације и дискусије, а коришћење већег броја разноврсних метода може да помогне наставнику да боље разумије ниво знања и постигнућа ученика, али и да процјени квалитет властитог рада.
• Основна школа и наставник током реализације наставе на даљину воде евиденцију о реализацији активности и ангажовању сваког ученика.
• За сваког ученика наставник формира електронски ученички портфолио, који представља збирку ученичких радова која приказује резултате које је ученик постигао кроз разне активности у наставном процесу, а могу бити:
• есеји,
• постери,
• фотографије,
• видео и аудио запис,
• цртежи или слике и друго.
• У току полугодишта ученик треба да се оцјени из сваког наставног предмета најмање два пута.
• Закључна оцјена на крају године за сваког ученика изводи се у складу са прописим којим се утврђује оцјењивање ученика у основној школи, када се у обзир узимају сви елементи вредновања и цјелокупни рад ученика током цијеле школске године и када се процјени ниво остварености васпитно-образовних исхода, компетенција, знања, вјештина, способности и одговорности према раду.
• У случају када не постоји могућност праћења наставе на даљину, ако ученика није могуће оцјенити путем провјере знања у писаној или усменој форми или ако није задовољан закључном оцјеном, ученик се упућује на полагање разредног испита.
• Током трајања наставе на даљину владање ученика се оцјењује на основу односа ученика према обавезама и одговорностима за учење проистеклим кроз примјену наставе на даљину.
• Током трајања наставе на даљину за ученика завршног деветог разреда не организује се писмена провјера ученичких постигнућа – мала матура.

III  – УБРЗАНО НАПРЕДОВАЊЕ УЧЕНИКА

Члан 26.

(1) Ученик који се истиче знањем и способностима може завршити школу у року краћем од девет година, али не краћем од седам година.

(2) Ученик може у току једне школске године завршити два разреда (у даљем тексту: убрзано напредовање) ако се истиче општом способношћу, постиже натпросјечне резултате у савладавању наставног плана и програма, има одличан општи успјех  и примјерно владање у досадашњем школовању.

Члан 27.

(1) Ученик може убрзано напредовати у току једне школске године полагањем испита из свих прописаних наставних предмета разреда у који је уписан и испита из свих прописаних наставних предмета из наредног разреда.

(2) Ученик може убрзано напредовати  у току једне школске године  у току школовања од другог до петог  и од шестог до осмог  разреда.

(3) Ученици уписани у први разред и ученици завршног разреда не могу убрзано напредовати.

Члан 28.

(1) Приједлог за убрзано напредовање ученика подноси родитељ ученика на иницијативу одјељењског вијећа.

(2) Приједлог за убрзано напредовање ученика подноси се директору школе.

Члан 29.

(1) Након подношења приједлога за убрзано напредовање ученика из члана 27. став 1. овог правилника, директор школе прибавља мишљење стручне комисије  (у даљем тексту: стручна комисија) о томе да ли ученик испуњава услове за убрзано напредовање  и педагошко-психолошкој оправданости убрзаног напредовања за одређеног ученика, те мишљење надлежне здравствене установе о психофизичкој спремности ученика.

(2) Стручну комисију формира директор школе и чине је: стручни сарадници школе, наставник разредне или предметне наставе и одјељењски старјешина ученика.

(3) стручна комисија даје мишљење о педагошко-психолошкој оправданости захтјева, односно мишљење о томе да ли ученик испуњава услове за напредовање утврђено овим правилником, у року од седам дана од дана пријема захтјева за мишљење.

(4) Директор школе, на основу стручног мишљења  комисије и надлежне здравствене установе, доноси одлуку  о завршавању одређеног разреда у току школске године (у даљем тексту одлуку о убрзаном напредовању), у року од седам дана од дана пријема мишљења.

(5) Одлуком о убрзаном напредовању ученика утврђује се који разред се завршава у року краћем од прописаног и утврђује вријеме и начин полагања сваког наставног предмета.

(6) Одлука о убрзаном напредовању ученика у писаном облику доставља се родитељу ученика у року од три дана од дана доношења.

Члан 30.

(1) Испити из наредног разреда могу се полагати на крају другог полугодишта текуће  школске године, на почетку наредне школске године и на крају првог полугодишта, у зависности од времена доношења одлуке о убрзаном напредовању.

(2) Испите из прописаних наставних предмета за наредни разред ученик може полагати на крају другог полугодишта разреда у који је уписан, ако је донесена одлука о убрзаном напредовању до почетка априла текуће школске године.

(3) Испите за наредни разред ученик треба да положи најкасније до краја текуће школске године.

(4) Испите из прописаних наставних предмета за наредни разред ученик може да полаже на почетку наредне школске године, ако је донесена одлука о убрзаном напредовању  до краја јуна текуће школске године.

(5) Испите за наредни разред ученик треба да положи најкасније до 15. септембра.

(6) Испите из прописаних наставних предмета за разред у који је ученик уписан и за прво полугодиште наредног разреда ученик може да полаже на крају првог полугодишта, ако је донесена одлука о убрзаном напредовању до почетка текуће школске године, а најдаље до 1. октобра.

(7) Испите за разред у који је уписан  и  за прво полугодиште наредног разреда ученик треба да положи најкасније до почетка фебруара текуће школске године.

(8) Ученик који положи испите  из става  7. овог члана похађа редовно наставу наредног разреда у другом полугодишту.

Члан 31.

(1) Испите из прописаних наставних предмета полажу се усмено, писмено и извођењем практичног рада, а према прописаном наставном плану и програму.

(2) Ученик који успјешно положи све испите из прописаних наставних предмета уписује се у наредни разред.

(3) Уколико ученик не положи све испите из прописаних наставних предмета, наставља да похађа наставу разреда у који је уписан.

Члан 32.

(1) Знање на испиту ученика из прописаних наставних предмета провјерава наставник разредне наставе, односно предметни наставник  истим испитним поступком који се примјењује у старијем разреду.

(2) Испити из прописаних наставних предмета наредног разреда полаже се пред испитном комисијом коју формира директор школе, а коју чине три члана.

(3) Испитна комисија  за ученике разредне наставе има два наставника разредне наставе, а за ученике предметне наставе има два верификована наставника за наставни предмет који се полаже.

(4) Уколико школа нема два верификована наставника за предмет који се полаже, члан испитне комисије може бити верификовани наставник из друге школе.

IV  ВЛАДАЊЕ

Члан 33.

(1) Владање у смислу овог правилника је учеников однос прама обавезама и одговорностима, мјерама безбједности у школи, понашање према другим ученицима, запосленим и имовини.

(2) Владање ученика оцјењује се описном оцјеном:

            а) примјерно,

            б) врло добро,

            в) добро,

            г) задовољава,

            д) не задовољава.

(3) Оцјену из владања утврђује одјељењско вијеће на приједлог одјељењског старјешине и одјељењске заједнице.

(4) Оцјена из владања не утиче на општи успјех ученика.

Члан 34.

(1) Оцјену примјерно добија ученик који редовно похађа наставу и понаша се у складу са прописаним обавезама и одговорностима и представља примјер другима својим односом према ученицима, запосленима  и имовини.

(2) Оцјена из владања снижава се у случају када је ученику изречена  васпитно-дисциплинска мјера за повреду обавеза ученика и то:

            а) владање се оцјењује оцјеном врло добро уколико  се ученику изрекне васпитно-

                -дисциплинска мјера – опомена одјељењског старјешине,

            б) владање се оцјењује оцјеном добро уколико  се ученику изрекне васпитно-дисциплинска

                мјера – укор одјељењског старјешине,

             в) владање се оцјењује оцјеном задовољава уколико се ученику изрекне васпитно-   

                -дисциплинска мјера – укор одјељењског вијећа и

            г) владање се оцјењује оцјеном не задовољава уколико се ученику изрекне васпитно –

                -дисциплинска мјера – укор директора или укор Наставничког вијећа.

• Снижена оцјена из владања ученику ће бити поправљена када дође до позитивних промјена у понашању ученика на тај начин да се васпитно-дисциплинска мјера ублажи или укине, уколико није изречена због неоправданих изостајања са наставе.
• Снижена оцјена из владања треба да буде у функцији корективне васпитне мјере и подстицај ученику да уз подршку школе коригује набоље своје владање.
• Оцјена из владања се на крају другог полугодишта може поправити ученику којем је у првом полугодишту снижена због неоправданих изостанака, ако је у другом полугодишту његово понашање било примјерно и није имао неоправданих изостанака.

Члан 35.

 (1)  Ученику се за повреду обавеза изриче васпитно-дисциплинска мјера и то:

а) опомена одјељењског старјешине изриче се за лакшу повреду обавеза ученика и за неоправдано изостајање из школе од 5 до 7 школских  часова,

б) укор одјељењског старјешине изриче се за лакше повреде обавеза ученика утврђених

општим актима школе или за неоправдано изостајање из школе од 8 до 12 школских часова,

в) укор одјељењског вијећа изриче се за лакше повреде обавеза ученика утврђених општим

актима школе или за неоправдано изостајање из школе од 13 до 24 школска часа,

г)  укор директора изриче се за теже повреде обавеза ученика утврђених Законом,

д) укор наставничког вијећа изриче се за теже повреде обавеза ученика утврђених Законом о основном васпитању и образовању  или за неоправдано изостајање  из школе од 25 до 30

школских часова у току школске године и

ђ) премјештај у другу школу изриче се у изузетним случајевима за тежу повреду обавеза  ученика када су претходно изречене мјере наведене у тачки г) овог става или за неоправдано изостајање са наставе више од 30 часова у току школске године.

 (2) Васпитно-дисциплинска мјера изриче се само за школску годину у којој је ученик начинио прекршај.

 (3) Орган који је изрекао васпитно-дисциплинску мјеру  ту мјеру може укинути или ублажити када дође до позитивних промјена у понашању ученика.

 (4) Ако је ученику изречена васпитно-дисциплинска мјера – укор наставничког вијећа, ученик може да на приједлог Наставничког вијећа буде премјештен у друго одјељење исте школе, о чему коначну одлуку доноси директор школе.

 (5) Директор школе доноси одлуку о спровођењу надзора и појачане сарадње одјељењског

старјешине и стручне службе  са учеником, којем је снижена оцјена из владања на не задовољава, и његовим родитељима.

(6) У случају из става 5. овог члана, уколико процијени да је потребно, директор о томе обавјештава и надлежни центар за социјални рад.

V    УЛОГА  НАСТАВНИКА  И  РОДИТЕЉА

Члан 36.

(1) На почетку школске године наставници су дужни да упознају ученике и родитеље о начину, критеријумима, поступку, динамици и распореду оцјењивања.

(2) Одјељењски старјешина је обавезан да благовремено, а најмање четири пута у току школске године, на примјеран начин обавјештава родитеље о постигнућима ученика, напредовању, мотивацији за учење, владању и другим питањима од значаја за васпитање и образовање ученика.

(3) Одјељењски старјешина треба седмично планирати и одржати најмање један термин за индивидуалне разговоре са родитељима ученика.

(4) Ако родитељи не долазе на родитељске састанке и индивидуалне разговоре, одјељењски старјешина га треба писменим путем обавијестити о успјеху, оцјенама, изостанцима ученика  и посљедицама изостајања, те га позвати на индивидуални разговор.

(5) Ако се родитељ у року од 15 дана од дана добијања позива не одазове на позив из става 4. овог члана, школа ће са тим упознати надлежни центар за социјални рад и затражити њихово поступање.

(6) Родитељ има право увида у оцијењену писмену провјеру постигнућа или резултат ученичког рада.

(7) Родитељ има право да буде обавијештен о редовности похађања наставе, раду, залагању, успјеху и владању свога дјетета.

(8) Родитељ може од школе тражити стучну помоћ у рјешавању васпитно-образовних проблема дјетета, ако их уочи.

Члан 37.

(1) Одјељењски старјешина је дужан да затражи да се приговор родитеља разматра на одјељењском вијећу у случају да више од 70% родитеља ученика из истог одјељења сматра да одређени наставник не врши вредновање, праћење, провјеравање и оцјењивање ученика у складу са Законом о основном васпитању и образовању и овим правилником и да се о томе изјасне на родитељском састанку.

(2) Директор школе је дужан да предузме одговарајуће мјере у складу са својим надлежностима, ако одјељенско вијеће утврди оправданост приговора из става 1. овог члана.

(3) У случају из става 2. овог члана, директор је дужан да затражи од Републичког просвјетног завода да изврше увид у рад наставника и предложи мјере за унапређење рада наставника.

Члан 38.

(1)  Директор школе је обавезан да размотри сваки писани приговор родитеља ученика на понашање наставника на часу, провјеравање и оцјењивање ученика које није у складу са Законом о основном васпитању и образовању и овим правилником.

(2) Ученик или његов родитељ има право да поднесе писани приговор директору школе који се односи на:

            а) поступак оцјењивања ученика у редовној настави,

            б) закључну оцјену,

            в) поступак оцјењивања ученика на поправном  и разредном испиту и

            г) закључну оцјену на поправном и разредном испиту.

(3) У случају из става 2. овог члана, ученик или његов родитељ могу поднијети приговор у року од четири дана  од дана пријема ђачке књижице или свједочанства и затражити да ученици буду комисијски испитани и оцијењени.

(4) Директор школе је дужан да одлучи о  приговору у року од два дана од дана његовог приговора.

(5) Уколико оцјени да је приговор оправдан, директор школе је дужан да формира комисију пред којом ће ученик полагати испит, а која има три члана, од којих су два наставници предмета из којег се полаже испит, а трећи члан комисије је педагог школе.

(6) Изузетно, у случају да један наставник изводи наставу из одговарајућег предмета у комисији из става 5. овог члана, може се ангажовати наставник одговарајућег предмета из друге школе.

(7) Наставник на чији приједлог је утврђена спорна оцјена,  не може бити члан комисије.

(8) Ако је приговор изјављен на оцјену утврђену на поправном или разредном испиту, чланови комисије не могу бити иста лица пред којим је ученик полагао поправни, односно разредни испит.

(9) Испит из става 5. овог члана обавља се у року од три дана од дана одобрења полагања испита пред комисијом.

(10) Оцјена комисије је коначна.

(11) Уколико оцијени да приговор родитеља није оправдан, директор ће донијети рјешење којим одбија приговор из става 1. овог члана.

(12) Ученик или његов родитељ може изјавити жалбу школском одбору на рјешење из става 11. овог члана, у року од осам дана од дана пријема рјешења.

(13) Одлука школског одбора је коначна.

VI   ЗАВРШНЕ И ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 39.

Школа води досије за сваког ученика ради континуираног праћења рада и развоја ученика.

Члан 40.

Ученик има право и дужност да редовно похађа наставу и извршава школске обавезе.

Члан 41.

Овај Правилник ступа на снагу даном објављивања на огласним таблама школе.

Члан 42.

Ступањем на снагу овог Правилника престаје да важи Правилник о оцјењивању ученика, број: 325/24 од 24. марта 2021. године.

 

Број: 237/24                                                                            Предсједник  Школског одбора

 

Датум: 16. 04. 2024. године                                                            Јелена Михаљчић