Најмлађи се увијек радују Никољдану јер је то један од највеселијих дана.
Пјесма и игра, глума и плес- низале су се тачке једна за другом. Као и сваке године, долазак Светог Николе је био посебан тренутак весеља, а подјела пакетића првачићима је обиљежила крај приредбе.
Данас су ученици наше школе посјетили биоскоп “Палас”. Ученици петог и шестог разреда погледали су анимирани филм “Неукротиви робот”, док су ученици седмог, осмог и деветог разреда гледали домаћи филм “Прва класа-Пун гас!”.
Ученици првог разреда наше школе данас су били у посјети Дјечијем позоришту Републике Српске. Гледали су представу “Три прасета”. Ученици и њихови учитељи су уживали у представи и вратили се пуни утисака и богатији за још једно искуство.
Јуче је у просторијама Градске управе Лакташи уприличен пријем зa вуковацe са територије Града међу којима су и две ученице наше школе Звјездана Ћетојевић и Андреа Бабић.Ученицима су уручени пригодни поклони, а потом је уприличено дружење ученика са градоначелником господином Мирославом Бојићем, директорима и одјељењским старјешинама.Свим ученицима желимо много среће и успјеха у наставку школовања!
Данас су припадници Полицијске станице Лакташи одржали предавање ученицима на тему “ОРУЖЈЕ НЕ ШТИТИ-ОРУЖЈЕ УБИЈА”
Предавање је одржано у централној школи у Слатини и подручној школи у Бошковићима, предавању су присуствовали ученици предметне наставе.
У петак, 24.5.2024. године, ученици маше школе посјетили су Фестивал науке који је одржан у Бањалуци.
Данас су ученици трећих разреда наше школе одржали „МЕДени час“ поводом “Свјетског дана пчела” са циљем повећања свијести о важности пчела и пчелињих друштава. Овом приликом одржана је едукативно-креативна радионица, а овај догађај подржан је од Пољопривредног кластера „ГЛС“, Удружења пчелара „Пчела“ Лакташи, организације УДАС, Града Лакташи и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.
Други свјетски рат представља највећи и по обиму страдања најтрагичнији оружани сукоб у историји човјечанства. Одиграо се између два блока држава — Сила осовине, на челу са Њемачком и Савезничких снага, на челу са СССР, Великом Британијом и САД. У рату је на разне начине учествовало 2,1 милијарда људи или 96% становништва свијета. Погинуло је 62 милиона људи. Другог маја 1945. пао је Берлин- задње упориште нациста, а савезничке снаге су потписале споразум о прекиду ватре са њемачким представницима 8. маја 1945. године. Тиме је формално завршен Други светски рат у Европи, али су остаци немачких трупа још неколико дана пружали отпор. Тај отпор је у Југославији трајао до 15. маја. Први слободан дан у опустошеној, разореној и рањеној Европи, 9. мај 1945. проглашеном је Даном побједе над Фашизмом, касније и даном Европе. Дан побједе над фашизмом је прилика да се подсједимо велике побједе коју су државе и народи Европе удружени у антифашистичкој коалицији, изборили против пошасти фашизма. Мало је подвига у прошлости који су заслужили поштовање свих демократских снага у свијету и будућих генерација, као што је велика побједа над фашизмом у Другом свјетском рату. Народноослободилачки и партизански покрет у Југославији дао је велики допринос Антифашистичкој коалицији, придружујући се напредном човјечанству у његовој борби за слободу и мир.Зато је 9. мај Дан побједе над фашизмом најбоља прилика да човјечанство, бар на тренутак застане и присјети се најмрачнијег дијела своје историје, времена обиљеженог прогонима, масовним убиствима, рањавањима. Највећа парада одржава се сваке године 9. маја у Москви, са великим мимоходом више родова војске и прелета авијације. На тој паради се сваки пут покажу и последња постигнућа руске технологије али и опрема из Другог свјетског рата. У Другом свјетском рату страдало је много Срба. Страдали су на разне начине, али највише у бројним логорима који су основани диљем Југославије. Највећа од њих је логор Јасеновац. Јасеновац је настао на простору такозване Независне државе Хрватске (НДХ). Изграђен је по угледу на њемачке концентрационе логоре. Имао је више сабиралишта и стратишта, од којих је највеће Доња Градина. Усташке власти су ово стратиште назвали Сабирни и радни логор, а Српски народ је назвао логор смрти. У њему је на звијерске начине животе изгубило око 700 000 људи, Срба, Јевреја, Рома и антифашиста.Велика страдања Срба била су и на нашим просторима. Усташе су на подручју Бањалуке у селима Драгочај, Шарговац и Мотике извршиле страховите злочин, звјерски убивши за само један дан (без испаљеног метка) 2300 Срба, међу њима много жена и дјеце. Главни разлог овим великим страдањима је фашистичка идеологија, коју је проводила Њемачка и њени савезници. С тим у вези, у недјељу 12. маја биће обиљежен Дан сјећања на жртве усташког злочина-геноцида Независне државе Хрватске у Концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина. Учешће у овом обиљежавању узеће и ученици и наставници наше школе.
