Дан побједе над фашизмом

Други свјетски рат представља највећи и по обиму страдања најтрагичнији оружани сукоб у историји човјечанства. Одиграо се између два блока држава — Сила осовине, на челу са Њемачком и Савезничких снага, на челу са СССР, Великом Британијом и САД. У рату је на разне начине учествовало 2,1 милијарда људи или 96% становништва свијета. Погинуло је 62 милиона људи. Другог маја 1945. пао је Берлин- задње упориште нациста, а савезничке снаге су потписале споразум о прекиду ватре са њемачким представницима 8. маја 1945. године. Тиме је формално завршен Други светски рат у Европи, али су остаци немачких трупа још неколико дана пружали отпор. Тај отпор је у Југославији трајао до 15. маја. Први слободан дан у опустошеној, разореној и рањеној Европи, 9. мај 1945. проглашеном је Даном побједе над Фашизмом, касније и даном Европе. Дан побједе над фашизмом је прилика да се подсједимо велике побједе коју су државе и народи Европе удружени у антифашистичкој коалицији, изборили против пошасти фашизма. Мало је подвига у прошлости који су заслужили поштовање свих демократских снага у свијету и будућих генерација, као што је велика побједа над фашизмом у Другом свјетском рату. Народноослободилачки и партизански покрет у Југославији дао је велики допринос Антифашистичкој коалицији, придружујући се напредном човјечанству у његовој борби за слободу и мир.Зато је 9. мај Дан побједе над фашизмом најбоља прилика да човјечанство, бар на тренутак застане и присјети се најмрачнијег дијела своје историје, времена обиљеженог прогонима, масовним убиствима, рањавањима. Највећа парада одржава се сваке године 9. маја у Москви, са великим мимоходом више родова војске и прелета авијације. На тој паради се сваки пут покажу и последња постигнућа руске технологије али и опрема из Другог свјетског рата. У Другом свјетском рату страдало је много Срба. Страдали су на разне начине, али највише у бројним логорима који су основани диљем Југославије. Највећа од њих је логор Јасеновац. Јасеновац је настао на простору такозване Независне државе Хрватске (НДХ). Изграђен је по угледу на њемачке концентрационе логоре. Имао је више сабиралишта и стратишта, од којих је највеће Доња Градина. Усташке власти су ово стратиште назвали Сабирни и радни логор, а Српски народ је назвао логор смрти. У њему је на звијерске начине животе изгубило око 700 000 људи, Срба, Јевреја, Рома и антифашиста.Велика страдања Срба била су и на нашим просторима. Усташе су на подручју Бањалуке у селима Драгочај, Шарговац и Мотике извршиле страховите злочин, звјерски убивши за само један дан (без испаљеног метка) 2300 Срба, међу њима много жена и дјеце. Главни разлог овим великим страдањима је фашистичка идеологија, коју је проводила Њемачка и њени савезници. С тим у вези, у недјељу 12. маја биће обиљежен Дан сјећања на жртве усташког злочина-геноцида Независне државе Хрватске у Концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина. Учешће у овом обиљежавању узеће и ученици и наставници наше школе.

Дјеца у саобраћају

Дана, 27. 4. 2024. године, одржано је Регионално такмичење “Дјеца у саобраћају”.
На такмичењу је учествовало 8 екипа са подручја Српца, Градишке и Лакташа. Нашу школу представљали су ученици: Миа Вујмиловић, Тамара Јаћимовић, Јован Врховац и Душан Милинковић.
Остварени су сљедећи резултати:

  • Екипно – 1. мјесто, ученици наше школе.
    Појединачно (дјевојчице):
  • Тамара Јаћимовић 1. мјесто;
  • Миа Вујмиловић – 2. мјесто.
    Појединачно (дјечаци):
  • Јован Врховац – 2. мјесто.
    Честитамо ученицима и њиховој наставници!

ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ

Међународни дан Земље слави се сваког 22. априла. Датум који су одабрале Уједињене нације у част наше планете подсјетник је на догађаје од 22. априла 1970. године, кад је 20 милиона људи изашло на улице градова у Сједињеним Америчким Државама да би протестовало због штете коју животној средини наносе људске активности. Навешћемо неколико занимљивих чињеница о нашој планети:

*Земља није лопта већ „спљоштени геоид“;
*Вода покрива више од 70 одсто наше планете;
*Свемир почиње око 100 километара изнад Земље;
*Земља има гвоздено језгро;
*Наша планета је једина позната планета на којој постоји живот;
*Гравитација није једнака свуда на Земљи;
*Највећи живи организам видљив чак из свемира је Велики корални гребен у Аустралији.

Плането срећан ти твој дан! Чувајмо нашу планету јер је она наш једни дом!

РЕГИОНАЛНА ТАКМИЧЕЊА

Регионално такмичење из предмета Математика за ученике основних школа регије Приједор одржано је у ЈУ ОШ “Бранко Ћопић” у Приједору, у суботу 6.4.2024. године. Ученица IX3 разреда Катарина Зељковић представљала је нашу Школу у категорији деветих разреда. Такмичило се четрнаест ученика, а наша ученица освојила је девето мјесто.

Док је на Регионалном такмичењу из Атлетике, које се одржава у склопу МОИ РС, а које је одржано у четвртак, 18.4.2024. године, на Градском стадиону у Бањој Луци, ученик IX3 разреда Кристијан Јовичић освојио је 3. мјесто у дисциплини бацање кугле.

Честитамо ученицима на постигнутим резултатима!

Општинско такмичење из Српског језика

На Општинском такмичењу, из Српског језика, које је одржано 23. 3. 2024. године, у ЈУ ОШ ” Георгиос А. Папандреу”, у Александровцу, наша ученице Теодора Пезеровић освојила је 5. мјесто.
Честитамо ученици и њеној наставници!

Свјетски дан вода

Свјетски дан вода је 22. марта. Уједињене нације су у децембру 1992. године усвојиле резолуцију и Свјетски дан вода је први пут обиљежен 1993. године. Овим даном Уједињене нације желе да подсјете на важност заштите вода и на недостатак воде за пиће у многим крајевима свјета. Од 2005. године до 2015. године се обељежавала деценија вода, тако да је Сјветски дан вода имао посебан значај тих година. Овај дан сваке године, због климатских промјена и загађења, све више добија на важности.Свјетски дан вода слави воду и подиже свијест о 2,2 милијарде људи који живе без приступа сигурном извору воде. Ради се о предузимању акција за сузбијање глобалне водене кризе. Основни фокус Свјетског дана вода је подршка постизању Циља одрживог развоја (ЦОР) 6: вода и санитација за све до 2030. „Вода различитим људима има различит значај. У домаћинствима, школама и на радним мјестима вода може да значи здравље, хигијену, достојанство и продуктивност. На културним, вјерским и духовним мјестима вода може значити везу са стварањем, заједницом и сопственим постојањем. У природни вода може значити мир, склад и очување. Данас је вода под екстремном опасношћу од раста становништва, све већим потребама пољопривреде и индустрије и под повећаним утицајем климатских промјена. Климатске промјене чине воду нестабилнијом и доприносе њеном загађењу. Начин на који вреднујемо воду одређује како се водом управља и како се она дистрибуише. Вриједност воде је много већа од њене цијене на тржишту – вода има огромну и комплексну вриједност за наша домаћинства, културу, здравство, образовање, економију и интегритет нашег природног окружења. Ако превидимо било коју од ових вриједности, ризикујемо лоше управљање овим потрошним, незамјењивим ресурсом. Без свеобухватног разумијевања праве, вишедимензионалне вриједности воде, нећемо бити у могућности да заштитимо овај есенцијални ресурс у корист свих нас. Наши ученици су узели учешће у обиљежавању овог важног дана за нашу планету!