Ово је државни празник који се 15. септембра празнује у Републици Србији и Републици Српској. Идеју о прослави овог празника изнијела су државна руководства Србије и Републике Српске 2020. године, од када се овај датум обиљежава и слави.
Овај датум узет је због тога што је на тај дан српска војска у Првом свјетском рату извршила пробој Солунског фронта, што је у многоме утицало и на сам исход рата.
То је велики дан у националној историји који није досад обиљежаван на посебан начин.
Одабран је као општи празник који ће повезивати све Србе на простору бивше Југославије и у емиграцији.
Тог 15. септембра 1918. године једини план је била слобода, ка којој су српске трупе јурнуле у смрт. Тај дан је био само први у низу у којима смо, без обзира на цијену, бирали Српство и слободу.
Зато је важно да славећи њихову жртву, сваку проливену кап крви, усвојимо план за будућност у којој ћемо се поносити заставом слободе, мира и будућности.
Ово је застава нашег јединства, у намјери да сачувамо српски идентитет, право да будемо оно што јесмо – један исти народ који не жели да узме ни од кога ништа, никога да угрози, већ само да за себе добије право које припада и другима, право на име, историју, културу, језик, вјеру, традицију, постојање.
Председник Србије Александар Вучић је истакао да је српска застава – застава нашег страдања, наших костију, јама, логора, дјеце коју су нам узели, коју сасвим сигурно никада нећемо заборавити и са поносом ћемо је носити.
У њој су, како је нагласио, и све наше бесмислене подјеле, пропали снови, свака наша грешка, али је важно да и таква застава представља јединство које се заснива на чињеници да нисмо савршени, али да јесмо различити и да је љепота заједништва у томе.
Култ националне заставе и државних симбола није увијек баш на завидном нивоу код Срба јер се често могу видјети у облику и размјери који нису прописани законом.
Краљ Петар Први Карађорђевић је још 1911. године додијелио 51 заставу српској војсци. Ниједна од њих није заробљена, што је преседан у историји модерног ратовања.
Јунаци којима је повјерен задатак да се старају о застави прошли су све битке Балканских ратова и Првог свјетског рата, да би на данашњи дан 1918. године, јуришајући под тим барјацима кренули у пробој Солунског фронта.
Нека је слава нашим великим српским јунацима Колубаре, Цера, Куманова, носиоцима Карађорђеве звијезде и Албанске споменице.
Српска тробојка била им је важнија и већа од живота, јер је опомињала да слобода Србије нема цијену ни алтернативу и зато су барјактари гинули, али је застава преживјела.
Њих није било, али застава увијек јесте. Због њих и свих других јунака који су под том заставом дали животе данас обиљежавамо Дан српског јединства, слободе и националне заставе.
Уз нашу тробојку иде понос Мишара, Делиграда, Куманова, Милоша, Ђорђа, Александра, Колубаре, Цера, Кајмакчалана, свих живота датих за чување слободе, за све мученике из Пребиловаца, Јадовна, Јасеновца, које не смијемо више никада да заборавимо.