Сриједа, 11. марта 2020, уобичајен радни дан. Неко је обрадио нову лекцију, неко добио оцјену, неко је обећао да ће за сутра научити. Мирише прољеће, осјећа се радост због слободе и игара напољу. Стижу вијести о чудном вирусу који је настао тамо негдје далеко. Али, појавио се и у нашој Бањалуци, у једној великој школи. Затворили су је да се зараза не прошири. Све је још добро. Радимо нормално. О свему се брину стручњаци, а ми ионако имамо пуно свог посла. Није било баш тако. Надолазећи проблем тицао се свију нас.

Те сриједе, поподне, стиже обавјештење од Министарства просвјете да се настава обуставља до даљњег због ширења опасног вируса COVID-19, корона вируса. Помислисмо, проћи ће за неколико дана. Свако  поче да ради код куће неке послове везане за школу који су изискивали мало више времена, да се ти ‘слободни’ дани паметно искористе. Нико није био срећнији од ученика. Добише непланирани распуст. Вријеме пролази, а епидемиолошка ситуација постаје све компликованија. Провуче се глас да наставе неће бити до краја године. Ма, то је немогуће! Шта сад? Како ће се изгубљени часови надокнађивати: радним суботама или продужењем у јуну?

Рјешење изненадног, никад раније виђеног проблема, понуђено је на најприкладнији и најбољи начин. Министарство просвјете и културе Републике Српске и Републички педагошки завод, у сарадњи са Радио-телевизијом Републике Српске, организује наставу на даљину путем ТВ преноса за ученике основних школа у Републици Српској. Чак и ако је неко пропустио праћење наставе, снимљене садржаје може накнадно погледати на званичној веб-страници РТРС-а. Да би праћење наставе било потпуно, М:тел је омогућио свим корисницима мобилне телефоније бесплатан приступ порталу РТРС-а. Заиста, настава на даљину, онлајн настава, заживјела је у нашим домовима већ 17. марта. Обавезујућа је како за наставнике, тако и за ученике. Прионуло се на посао, како је ко знао. Формирају се групе преко Вибера. Долазе до изражаја ученичка знања и способности у коришћењу модерне технологије. До јуче су их и родитељи и наставници упозоравали да смање активности у таквој врсти комуникације, а гле данас, неопходни су за наставу. Мало изненађење: прво се јављају ученици са слабијим знањем и питају шта треба да науче. Скоро сви прате онлајн наставу. Час траје ‘само пет минута’, није напорно, лекција се лако савлађује. Наставници најчешће траже да се задати домаћи рад пошаље исти дан. Неко сам напише, неко од друга препише. За сваки предмет постоји група и тако се комуницира са предметним наставником, а и међусобно. Исто тако, сваки учитељ је успоставио комуникацију са својим разредом. Наставник/ учитељ одговара сваком ученику посебно, исправља рад, пише примједбе, савјетује, шаље тачне одговоре. Све више времена треба за такве активности. Често наставник/ учитељ остаје до послијепоноћних часова да приспјеле радове сложи у фолдере који представљају ученички портфолио, збирку радова. Неко од ученика се разболи, па не може на вријеме послати рад. Имамо разумијевања, па чак и ако иде баки у посјету или другу на рођендан. Кажемо, написаћеш сутра, само се пази и чувај здравље. Чак су се чланови породице неких ученика заразили овим опаким вирусом. Срећом, добро је прошло. Одјељењске старјешине, а и други наставници, будно су пратили активности ученика, савјетовали, опомињали, разговарали са родитељима ако је било потребно, а, наравно, и хвалили за напредовање у учењу и ажурности. Није постојао викенд за одмор, јер је сваки дан био радни до касних ноћних сати. Иако наша школа не броји велики број ученика, посвећеност раду је била на максималном нивоу. Управа школе и помоћно особље имало је задужења у школи и за вријеме пандемије. Педагог је био веза између наставника, ученика и родитеља у случају да ученик не шаље радове, да је неактиван. Наставници су редовно слали педагогу извјештаје о ученичким активностима.

С поносом можемо истаћи податак да су неки наши наставници директно учествовали у реализацији наставе на даљину, а то су: проф. географије Оксана Лунић, проф. италијанског језика Ивана Цота Роквић и Ведрана Станивуковић, наст. историје Мирослав Боснић и проф. физике Младен Марковић. Достојанствено су представили нашу школу на Јавном сервису РТРС-а показавши знање, вјештину и педагошки приступ задатку што, у ствари, и карактерише једног просвјетног радника. Ми јесмо мала школа по броју ученика, али смо велики по ентузијазму и жељи да од тих ученика створимо људе способне да сами кроче кроз живот.

Основни начин комуницирања у овом ванредном периоду је била примјена нових технологија. Тако су се ученици деветих разреда, мали матуранти, управо на такав начин, путем порука, по први пут у историји школства опростили од својих другова, наставника и школе. Тужна је школа без ђака, тужан је опроштај од школе без пјесме, плеса, дружења.

Урадили смо велики посао за ова три мјесеца, како ученици и просвјетни радници, тако и директор, педагог, психолог, секретар, рачуновођа, кућни мајстор, помоћни радници. Свако је имао своје задужење и обавезе и трудио се да их изврши најбоље што се може. Школа само наизглед није радила, јер је наставни процес текао без прекида. Ипак, сви са нестрпљењем чекамо септембар да се стање нормализује и кренемо уобичајеном динамиком у нову школску годину.

На крају, ХВАЛА свима који су били дио овог великог ланца јединства, пожртвованости и борбе да се у ванредним околностима живот колико-толико нормално одвија и да дјеца, као најосјетљивија категорија друштва, што мање осјете посљедице пандемије и да добију оно што им припада, а то су љубав, сигурност, знање и игра.