Предсједник Одбора за помоћ Србима на Косову и Метохији уручио је захвалницу и књигу “Хумано срце Српске” у знак захвалности нашој школи која је подржала хуманитарну акцију “Обрадујмо наше вршњаке на Косову и Метохији“.
ЗАХВАЛНИЦА
slatina
ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ
Лик и дјело Светога Саве је непролазна вриједност српске културе, традиције, историје, посвећености и државности.
Због свега што је учинио, Светога Саву народ је славио кроз предања, легенде и пјесме.
Од прве половине 19. вјека Дан Светога Саве слави се као школска слава.
Данас, 27.01.2021. године, наша школа је, као и већина школа у Републици Српској, због тренутне епидемиолошке ситуације у присуству неколицине чланова колектива, школску славу Светога Саву прославила у холу школе. Као и предходних година, и ове смо се сјетили нашх колега који су отишли у пензију, те су им уручени пригодни поклони.
Отварање реконструисаног школског објекта у Друговићима
У Друговићима, мјесту у општини Лакташи, данас је отворена реконструисана школа, ПО ОШ „Холандија“, Слатина, која је саграђена давне 1964. године. Санација, у вриједности од 130.000 КМ, је извршена средствима Министарства просвјете и културе и Општине Лакташи, а и потпомогнута донацијама неколицине локалних привредника.
Свечаном отворењу којем су претходиле ученичке рецитације и директоров поздравни говор, присуствовали су министарка просвјете и културе Наталија Тривић, начелник општине Лакташи Ранко Карапетровић, и још многи уважени гости, те ученици, родитељи, наставници и мјештани.
Иако малобројни, ученици ће од данас наставу похађати у новим, модерно уређеним учионицама. Ученици морају да имају једнаке услове у школама, да ли живјели у граду или селу, рекла је министарка Наталија Тривић.
Ученицима Друговића честитамо отварање нове школе са жељом да у њој буде што више ђака.
Фотографије можете погледати у ГАЛЕРИЈИ
Рад ЈУ ОШ „Холандија“, Слатина, за вријеме пандемије вируса корона
Сриједа, 11. марта 2020, уобичајен радни дан. Неко је обрадио нову лекцију, неко добио оцјену, неко је обећао да ће за сутра научити. Мирише прољеће, осјећа се радост због слободе и игара напољу. Стижу вијести о чудном вирусу који је настао тамо негдје далеко. Али, појавио се и у нашој Бањалуци, у једној великој школи. Затворили су је да се зараза не прошири. Све је још добро. Радимо нормално. О свему се брину стручњаци, а ми ионако имамо пуно свог посла. Није било баш тако. Надолазећи проблем тицао се свију нас.
Те сриједе, поподне, стиже обавјештење од Министарства просвјете да се настава обуставља до даљњег због ширења опасног вируса COVID-19, корона вируса. Помислисмо, проћи ће за неколико дана. Свако поче да ради код куће неке послове везане за школу који су изискивали мало више времена, да се ти ‘слободни’ дани паметно искористе. Нико није био срећнији од ученика. Добише непланирани распуст. Вријеме пролази, а епидемиолошка ситуација постаје све компликованија. Провуче се глас да наставе неће бити до краја године. Ма, то је немогуће! Шта сад? Како ће се изгубљени часови надокнађивати: радним суботама или продужењем у јуну?
Рјешење изненадног, никад раније виђеног проблема, понуђено је на најприкладнији и најбољи начин. Министарство просвјете и културе Републике Српске и Републички педагошки завод, у сарадњи са Радио-телевизијом Републике Српске, организује наставу на даљину путем ТВ преноса за ученике основних школа у Републици Српској. Чак и ако је неко пропустио праћење наставе, снимљене садржаје може накнадно погледати на званичној веб-страници РТРС-а. Да би праћење наставе било потпуно, М:тел је омогућио свим корисницима мобилне телефоније бесплатан приступ порталу РТРС-а. Заиста, настава на даљину, онлајн настава, заживјела је у нашим домовима већ 17. марта. Обавезујућа је како за наставнике, тако и за ученике. Прионуло се на посао, како је ко знао. Формирају се групе преко Вибера. Долазе до изражаја ученичка знања и способности у коришћењу модерне технологије. До јуче су их и родитељи и наставници упозоравали да смање активности у таквој врсти комуникације, а гле данас, неопходни су за наставу. Мало изненађење: прво се јављају ученици са слабијим знањем и питају шта треба да науче. Скоро сви прате онлајн наставу. Час траје ‘само пет минута’, није напорно, лекција се лако савлађује. Наставници најчешће траже да се задати домаћи рад пошаље исти дан. Неко сам напише, неко од друга препише. За сваки предмет постоји група и тако се комуницира са предметним наставником, а и међусобно. Исто тако, сваки учитељ је успоставио комуникацију са својим разредом. Наставник/ учитељ одговара сваком ученику посебно, исправља рад, пише примједбе, савјетује, шаље тачне одговоре. Све више времена треба за такве активности. Често наставник/ учитељ остаје до послијепоноћних часова да приспјеле радове сложи у фолдере који представљају ученички портфолио, збирку радова. Неко од ученика се разболи, па не може на вријеме послати рад. Имамо разумијевања, па чак и ако иде баки у посјету или другу на рођендан. Кажемо, написаћеш сутра, само се пази и чувај здравље. Чак су се чланови породице неких ученика заразили овим опаким вирусом. Срећом, добро је прошло. Одјељењске старјешине, а и други наставници, будно су пратили активности ученика, савјетовали, опомињали, разговарали са родитељима ако је било потребно, а, наравно, и хвалили за напредовање у учењу и ажурности. Није постојао викенд за одмор, јер је сваки дан био радни до касних ноћних сати. Иако наша школа не броји велики број ученика, посвећеност раду је била на максималном нивоу. Управа школе и помоћно особље имало је задужења у школи и за вријеме пандемије. Педагог је био веза између наставника, ученика и родитеља у случају да ученик не шаље радове, да је неактиван. Наставници су редовно слали педагогу извјештаје о ученичким активностима.
С поносом можемо истаћи податак да су неки наши наставници директно учествовали у реализацији наставе на даљину, а то су: проф. географије Оксана Лунић, проф. италијанског језика Ивана Цота Роквић и Ведрана Станивуковић, наст. историје Мирослав Боснић и проф. физике Младен Марковић. Достојанствено су представили нашу школу на Јавном сервису РТРС-а показавши знање, вјештину и педагошки приступ задатку што, у ствари, и карактерише једног просвјетног радника. Ми јесмо мала школа по броју ученика, али смо велики по ентузијазму и жељи да од тих ученика створимо људе способне да сами кроче кроз живот.
Основни начин комуницирања у овом ванредном периоду је била примјена нових технологија. Тако су се ученици деветих разреда, мали матуранти, управо на такав начин, путем порука, по први пут у историји школства опростили од својих другова, наставника и школе. Тужна је школа без ђака, тужан је опроштај од школе без пјесме, плеса, дружења.
Урадили смо велики посао за ова три мјесеца, како ученици и просвјетни радници, тако и директор, педагог, психолог, секретар, рачуновођа, кућни мајстор, помоћни радници. Свако је имао своје задужење и обавезе и трудио се да их изврши најбоље што се може. Школа само наизглед није радила, јер је наставни процес текао без прекида. Ипак, сви са нестрпљењем чекамо септембар да се стање нормализује и кренемо уобичајеном динамиком у нову школску годину.
На крају, ХВАЛА свима који су били дио овог великог ланца јединства, пожртвованости и борбе да се у ванредним околностима живот колико-толико нормално одвија и да дјеца, као најосјетљивија категорија друштва, што мање осјете посљедице пандемије и да добију оно што им припада, а то су љубав, сигурност, знање и игра.
Светосавска свечаност
У централној школи у Слатини, те у подручним одјељењима у Бошковићима и Друговићима традиционално је одржана свечаност посвећена празновању нашег великог просвјетитеља Светог Саве. Својим присуством свечаност су увеличали представници Скупштине Општине Лакташи, Дома здравља, Удружења Словенаца РС „ Триглав“, локалне заједнице, директори јавних установа, кумови Школе, чланови Школског одбора, бивше колеге пензионери, те многи други уважени гости.
И ове године ученици и наставници су припремили богат културно- -умјетнички програм у част Светог Саве, првог српског просвјетитеља и архиепископа који је у нашем народу оставио дубоке трагове као духовник, градитељ и обновитељ манастира, први поглавар Српске православне цркве и њен организатор. Приредбу је отворио школски хор „Химном Светом Сави“. Потом се присутним гостима обратио директор Школе, господин Новислав Тепић и пожелио им добродошлицу. Након вјерског обреда ломљења славског колача, ученици су показали умјетничке вјештине рецитовања и извођења драмско-сценских тачака. Приредба је завршена богатим сплетом српских игара које су извели ученици наше школе, чланови КУД-а „Славко Мандић“ из Лакташа.
Свечаним програмом још једном смо указали на значај лика и дјела Светог Саве чије се име памти и прославља, а наш народ га поштује, воли и чува успомену на њега. Након културно-умјетничке приредбе гости и радници Школе присуствовали су свечаном ручку.
Више фотографија можете погледати у галерији.
МАЛИ КОМПОЗИТОР 2019.
У сриједу, 20. новембра 2019. године одржан је фестивал дјечијег музичког стваралаштва “Мали композитор 2019”. Као што смо и раније писали, на овом фестивалу, учешће су узеле наше ученице Ана Клиска, Ана Тришић, Милица Тришић и Јулијана Јакша. С обзиром да су наше ученице аутори музике, текста и извођачи композиције под називом “Школска година” учешће су узеле у свим категоријама. Фестивал је почео у 18 часова у свечаној концертној дворани Банског Двора у Бањојлуци, а директан пренос могао се пратити на РТРС-у. Ученице су имале одличан наступ и освојиле су двије награде: Прва награда за најбољи текст и трећа награда дјеце учесника и овом приликом желимо да честитамо нашим ученицама на изузетним резултатима и дивном наступу. Желимо им пуно среће и успјеха у новим музичким наступима и освајањима.
ЕВРОПСКИ ДАН ЈЕЗИКА
Да ли сте знали да постоји држава у којој се говори око 850 језика?
Знате ли да у једном европском језику постоји чак 13 начина да изговорите глас „o”, као и да постоји земља у којој можете користити банкомат на латинском језику?
Овим и осталим занимљивим чињеницама отпочели смо наше дружење у холу Школе, а поводом обиљежавања Европског дана језика. Овај пут одлучили смо да своја сазнања о страним језицима и културама других земаља проширимо кроз забавне активности, истраживачки и тимски рад. Промовисали смо овај догађај кроз игру и квиз. Ученици су у паровима, групама или појединачно имали прилику да се такмиче у Језичком и граматичком квизу, те у играма као што су Оштро око, Записи из живота, асоцијације, понуђени одговори и слично. Учесницима су уручене и симболичне награде. Такође, ученици су на креативан начин, кроз цртеже, ријечи, поруке и цитате, изнијели своје виђење овог догађаја. Радове ученика изложили смо у холу Школе. Упозорили смо и на опасност изумирања многих језика.
Наше дружење завршили смо закључком да је језичка разноликост неизмјерно богатство, међутим, глобализација је довела до заступљености неколико доминантних језика, док многим другим пријети изумирање.
Стога, његовање језичке разноликости и очување језичке баштине није важно само ради промовисања културне различитости и толеранције, већ и како би се спријечила опасност од изумирања готово половине свјетских језика чиме би људска популација изгубила непроцјењиво богатство.
ПОСЈЕТА „ФЕСТИВАЛУ НАУКЕ И УМЈЕТНОСТИ“ НОВСКА 2019.
У петак, 13.9.2019. године, четрдесет и четири ученика осмих и деветих разреда са подручја општине Лакташи, од којих су десет ученика наше школе у Слатини, организовано је посјетило „Фестивал науке и умјетности“ Новска 2019. Ученици наше школе су ишли у пратњи директора школе Новислава Тепића и наставника физике Драгане Смиљанић. Организатор Фестивала је био град Новска.
Занимљив програм окупио је мноштво ученика основних и средњих школа, који су имали јединствену прилику да се упознају са разним гранама науке на једном мјесту. Више од двије хиљаде дјеце из Новске, околине и сусједних држава посјетили су Новску организовано.
Наши ученици су учествовали на радионицама, посјетили изложбе, инсталације и предавања уз укупно 50 едукатора. Највећу пажњу ученика привукла је Викторија, први хуманоидни робот у Новској, затим хемијски елементи, 3D технологија, радио таласи, настанак торнада, магла, притисак ваздуха, соларни аутомобил и још многе друге иновације. Садржаји су били распоређени на више пунктова у средишњем дијелу Новске, а код сваког ученика је било пуно питања, осмијеха и жеље за учењем.
Експериментима, радионицама и предавањима на терену ученици су одушевљени. Спој науке и умјетности, уз пуно сунца и добре забаве, чини се као најбољи рецепт за креативно учење.
Такође, у склопу посјете Фестивалу, организована је и посјета Спомен-подручју Јасеновац, гдје је ученике дочекао кустос музеја. Уз предавање и обилазак Спомен подручја упознали су се са историјом нашег народа.
Циљ овог фестивала је био едукација и популаризација науке.
ТУРИСТИЧКА МАПА СЛАТИНЕ
Наша школа је у сарадњи са ЈУ Туристичком организацијом Општине Лакташи и локалном заједницом Слатине учествовала у изради и постављању туристичке мапе Слатине.
Туристичка мапа је постављена на двије локације: у центру Слатине, на раскрсници према Реуматолошком одјељењу Завода Др Мирослав Зотовић и у дворишту ОШ „Холандија“.
На мапи се налазе туристичке атракције у Слатини, укључујући знаменитости међу којима се истиче Камена кугла, а од културних споменика издвајамо Спомен-гробље бораца из Другог свјетског рата које се налази у центру мјеста, а испред улаза у цркву постављена је Спомен-плоча са именима погинулих бораца из Отаџбинског рата. Посебно смо поносни на Стару цркву Брвнару, за коју се претпоставља да је саграђена 1745 године, и на обновљену Цркву Светог Петра и Павла са свим помоћним објектима и уређеним двориштем. Извор термалне воде Врело, бисер слатинског краја, одувијек привлачи љубитеље нетакнуте чисте природе. Дрвени објекат Козолец представља словеначку традицију путем архитектуре, чувајући тиме народне обичаје и успомену једног народа на своје претке. Слатинска бања, уређена и реновирана, окружена је парком са стољетним стаблима, а клупе у дубокој хладовини привлаче на одмор у миру и љепоти чистог ваздуха и сликовитог окружења. Недалеко од Слатине је смјештено излетиште Ћетојевићи, мјесто за одмор и релаксацију свих генерација.
Слатина годинама његује културно-умјетничке манифестације: Дан јагоде, Словеначки дан и Петровдански збор. Тада долазе многи посјетиоци из мјеста и околине. Знају да ће присуствовати богатом културном програму са народним играма и пригодном музиком. У Слатини свако може наћи нешто за своју душу и сигурно ће пожељети да опет посјети ово дивно мјесто у срцу жупског краја.